Bečka eksplozija ukusa na tacni


Sviđa vam se ovaj članak? Preporučite ga
svojim prijateljima na društvenim mrežama:


Kada pričamo o glavnoj prestonici Austrije, prva asocijacija su nam fascinantna bečka istorija, veličanstvena izdanja kojima su raskoš i autentičnost drugo ime, tradicionalni festivali koji svojom bogatom ponudom tokom cele godine zadovoljavaju apetite i najvrsnijih kulturnih magova, ritam Štrausovog valcera ili Bramsove uspavanke, kao i imponzantan Schönbrunn - izdanje koje svojom veličinom, enterijerom i veličanstvenom prirodom, svedoči o izuzetnoj moći nekada najjače evropske sile i njene dinastije. I taman kada pomislite da ste okusili sve čari Beča, senzuelne bečke igre nepcem tek počinju.


Fantazija zvana bečka gastronomija široko vam otvara vrata svoje prestonice i poziva vas da se upustite u najprimamljiviju avanturu svim čulima i uživate u nesvakidašnjim ukusima.


Wolfganga Leschanza


Kako smo vam obećali mnogo na samom početku, krenućemo ni manje ni više nego sa kraljicom afrodizijaka – čokoladom. Možda niste obraćali posebnu pažnju, ali u Beču čokolade ima na svakom koraku. Međutim, ona najcenjenija, ručno pravljena čokolada koju vam vaše nežno nepce neće oprostiti ako mu uskratite, jeste čokolada majstora bečkog poslastičarskog lanca Wolfganga Leschanza. Njegova mala čokolaterija, uređena je u starinskom austrougarskom stilu i smeštena je iza crkve Svetog Petra, u samom srcu Beča. Odmah ćemo vam reći da ukoliko se nenamerno nađete u blizini ovog malog čokoladnog carstva, neodoljivi mirisi Leschazovih originalnih recepata koji se šire duž ulice, nateraće vas da na trenutak zaboravite svoju prvobitnu maršutu i na mapi će vam se naći nova nezaobilazna tačka za posetiti. Čokolada s cimetom, marcipanom, orasima, šampanjcem, brusnicama, marelicama.. dobro su poznata klasika na koju decenijama unazad padaju i najzahtevniji ljubitelji čokoladne fantazije. A kako granice treba pomerati, pored dobro poznatih klasika, uživaćete i u čokoladnim zalogajima s ružinim laticama, konjakom i muškatnim oraščićima u kombinaciji.


Drugu šećernu infuziju koju ne smete propustiti i koja se sigurno već nalazi na vašoj „must try listi“ jeste čuvena Saher torta, iza koji stoji zanimljiva istorija. Ono što su Mozartove kuglice za Salzburg, to je Sacher torta za Beč. Cela priča je počela kada je grof Metternich, davne 1832. godine, naložio svojoj dvorskoj kuhinji da za njega i njegove visoke goste kreiraju poseban desert, uz slavne reči: "Koji me neće postideti večeras!"



Međutim, kako je šef kuhinje bio bolestan, zadatak je pao na šesnaestogodišnjeg mladića Franz Sacher, koji je tada bio tek na drugoj godini učenja zanata svih tajni jedne kuhinje. Kao rezultat nastala je čuvena Saher torta, čiju recepturu je dodatno usavršio njegov sin Eduard, za vreme kulinarskog školovanja kod dvorskog poslastičara Demela. Sacher torti dodao je glazuru od čokolade i džem od marelice. Uz ovu legendarnu tortu vežu se podjednako legendarni dugogodišnji pravni sporovi između Sachera i Demela na temu ko je zapravo proizveo „izvornu“ Sacher tortu. Pravna „bitka za tortu“ trajala je od 1930. do 1965. godine, od kada zvanično postoji „Demelova Sacher torta“ i „izvorna Sacher torta“. Demelova se od originala razlikuje u tome što premaz od marelica nije po sredini kolača, nego na vrhu, neposredno ispod čokoladne glazure. Posle kratke retrospektive istorije ovog izuzetnog čokoladnog zadovoljstva, poželećete da probate obe verzije i sami donesete sud koji vam ukus bolje leži.


Nov dan i nova maršuta podrazumevaju i nove slatke zalogaje. Ako vam kažemo Mocart, sve već znate, ali da se podsetimo.


Volfgang Amadeus Mocart, jedan je od najzačajnijih svetskih kompozitora klasične muzike, rodio se u Salcburgu, četvrtom gradu po veličini u Austriji i u želji da mu oda počast, poslastičar Pavle Furst je 1890. godine proizveo fantastične čokoladne kugle, nazvane upravo po njemu i time zadao ozbiljan domaći zadatak svim budućim poslastičarima.



Veličanstvene Mocart kugle, koje se tope u ustima, i dan danas prave potomci Pavla Fursta na dobro čuvani tradicionalan način i po originalnoj recepturi. Sa ovim svojim nesvakidašnjim proizvodom koji je napravljen od marcipana, a obložen nugatom od pistaća, Furst je 1905. godine zaslužno osvojio nagradu i priznanje. Danas, Mozart kugle predstavljaju ne samo zaštitni znak Salcburga, već i glavne prestonice Austrije, a omiljen su poklon za različite prilike i događaje.


I taman kada pomislite da ste probali sve tradicionalne slatke zalogaje glavne prestonice, ljubazno osoblje bečkih restorana i kafića ponudiće vam štrudlu sa jabukom – apfelstrudel, kolač sa pivom – birkušen ili sufle – Salzburger nockerl, koji su nezaobilazni deserti bečkih menija i razlog zašto se iznova vraćate da ih degustirate.



Afrodizijačka atmosfera, neobične igre na vašem nepcu, topla peciva i fina vina koja vam teku niz grlo, sasvim su dovoljna da se zaljubljujete u austrijsku prestonicu uvek i iznova. Ne moramo vam reći da je u dvoje sve slađe i da svoje putovanje do austrijske prestonice ne bi bilo loše podeliti sa pravom osobom...


Sitni kolaci


Pročitajte i 25 stvari koje niste znali o čokoladi, Slatki ukusi Sarajeva, Čemu nas je naučio Džejmi Oliver?, LEGO kocke od čokolade.